Humor


Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se ponekad smijao i šalio sa svojim svojim ashabima, ali je odredio granicu tome kako se ne bi upalo u laž, izrugivanje i vrijeđanje drugih.


Ebu Hurejre prenosi da su ashabi kazali: „O Allahov Poslaniče, ti se sa nama šališ?“, pa je on kazao: „Da, ali ja govorim samo istinu.“148


Kada je Hanzala pomislio da je vid licemjerstva u


koliko se šali sa svojom ženom i djecom, otišao je kod


Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: „Hanzala


je licemjer!“ On reče: „Zašto?“ Hanzala mu reče:


„Kada smo kod tebe, o Allahov Poslaniče, ti nas


podsjetiš na Džehennem i Džennet, i mi kao da ih


vidimo, a kad se vratimo svojim porodicama i


svakodnevnom životu, mi to zaboravimo.“ Poslanik


mu tada reče: „Tako mi Onoga u Čijoj je ruci moja


duša, kada biste bili onakvi kakvi ste kada ste sa


mnom, zaista bi vas meleki pozdravljali u vašim


posteljama i na putu, ali o Hanzala, čas ovako, čas


onako.“1F


1, ponovivši to tri puta.2F


149


148 Tirmizi, br. 1913.


1 Rekao je šejh Muhammed ibn Salih el-Usejmin: „Znači čas (vrijeme) za (ibadet) Gospodaru, čas za porodicu, čas za dušu kako bi joj čovjek dao oduška, i kako bi dao pravo onima koji kod njega


4


Jedanod načina kako se Poslanik šalio je i to kada


mu je jedne prilike došao čovjek i kazao: „O Allahov


Poslaniče, stavi me na devu da me nosi.“ Poslanik mu


odgovori: „Neću te staviti osim na mladunče od deve.“


Čovjek mu tada reče: „O Poslaniče, ono to ne može


podnijeti, a Poslanik mu odgovori: „Pa dali deva rađa


nešto osim deve.“3F


150


Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je mnogo volio Zahira ibn Harama, čovjeka iz pustinje koji nije bio lijepog izgleda. Jedne prilike mu je Poslanik došao, a on je prodavao neku robu na pijaci, te mu prišao iza njega, a on ga nije vidio, pa je Zahir upitao: „Ko je to?“ Nakon toga se okrenuo i vidio da je to Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Tada je Poslanik govorio: „Ko želi da kupi roba?“ Pa je Zahir kazao: „Znači ti me smatraš ružnim.“ Pa je Poslanik, sallallahu alejhi


imaju svoje pravo. Ovo spada u pravednost i savršenstvo šerijata. Uzvišeni Allah ima Svoje pravo, i duša ima svoje pravo koje joj se treba dati, i porodica ima svoje pravo koje im se treba dati, i gosti imaju svoje pravo koje im se treba dati. Tako čovjek može svima dati njihovo pravo odmoran, i može obožavati Allaha odmoran, jer ako čovjek sebe optereti, umoriće se i malaksaće, zbog čega uskratiti mnoga prava koja mora izvršiti.“ 149 Muslim, br. 4937., i Tirmizi, br. 2438. 150 Tirmizi, br. 1914., i Ahmed, br. 13315.


5


ve sellem, kazao: „Ti kod Allaha nisi ružan.“ U drugoj predaji stoji: „Ali ti si kod Allaha vrijedan.“151


Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bi se šalio sa


Enesom i govorio bi mu: „O ti koji imaš dva uha.“5F


152


Jedne prilike neka starija žena je došla kod


Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i kazala: „O


Allahov Poslaniče, moli Allaha da me uvede u


Džennet.“, pa joj je Poslanik, sallallahu alejhi ve


sellem, rekao: „U Džennet neće ući starci.“ Ona je


tada zaplakala, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,


se nasmijao i upitao je: „Zar nisi čitala riječi Allaha


Uzvišenog: Stvaranjem novim Mi ćemo hurije stvoriti,


i djevicama ih učiniti milim muževima njihovim i


godina istih.'“, tj. stanovnike Dženneta će Allah povratiti


u godine mladosti i vitalnosti.


Ovo su od nekih situacija u kojima je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, činio ljude sretnim i otklanjao od njih brige i tugu. Ove situacije potvrđuju da islam nijekruta religija koja zanemaruje duševne potrebe ljudi nego daje ljudskim dušama pravo na srećui neiskvarenu zabavu. Zbog toga su Poslanikova, sallallahu alejhi ve sellem, naučavanja bilasa ljudskim motivima,


151 Ahmed, br. 12187. 152 Tirmizi, br. 1915., I Ebu Davud, br. 4349.


6


usmjerenjima i prirodom te njegovim duševnim i društvenim potrebama.