Он (Посланик) је затим рекао: "Када се робу невернику приближи растанак са овим светом и отвори пут за онај свет, са неба се спусте анђели црних лица, носећи са собом костретно сукно, и седну надомак његовог вида. Затим дође Анђео смрти, седне поред његове главе и позове: 'О зла душо, изађи (из тела) и уђи у Божију срџбу и гњев!" Он (Посланик) је затим рекао: "Затим се она по телу разиђе, па је почне чупати као што се чупа трн из мокре вуне. Затим је узме, а када је узме, ни колико је трептај ока не остане у његовој руци, док је не ставе у то костретно сукно. Тада из ње изађе одвратан смрад као од најпоквареније лешине на целој Земљи. Затим се са њом почну дизати. Када тако са њом наиђу, не прођу ни поред једне скупине анђела, а да их не упитају: 'Какав је ово одвратни смрад?' - Па им одговоре: 'Смрад тога и тога', прозивајући га најружнијим именима којима су га звали док је био на овом свету, и тако све док са њом не дођу до нама најближег неба, где затраже да се отворе врата, па се не отворе." Затим је Божији Посланик, нека је мир над њим, изговорио речи Узвишеног:

Капије небеске неће се отворити, и пре ће дебело уже кроз иглене уши проћи него што ће они у Рај ући. (Кур'ан, Бедеми, 40.).

Затим ће Узвишени Бог рећи: "Запишите књигу његову у Сиџџину на дну Земље!" Затим ће његова душа одатле бити бачена. Потом је он (Посланик) цитирао:

А онај ко буде сматрао да Богу има ико раван - биће као онај који је с неба пао и кога су птице разграбиле, или као онај којег је ветар у далеки предео однео. (Кур'ан, Ходочашће, 31)

Затим ће се душа његова поново у његово тело вратити. Затим ће му доћи два анђела, сесће поред њега и упитаће га: "Ко је твој Господар?" - Па ће рећи: "Хм! Хм! Не знам!" Затим ће га упитати: "Која је твоја вера?" - Па ће рећи: "Хм! Хм! Не знам!" Затим ће га упитати: "Ко је овај човек који вам је послан?" - Па се неће моћи сетити његовог имена, па ће му бити речено: "Мухаммед" - па ће, опет, рећи: "Хм! Хм! Не знам!" Затим ће са неба неки глас повикати: "Лаже Мој роб, па му прострите простирку од ватре и отворите му врата Пакла, па ће до њега доспети врућина и ужареност ватре, а гроб ће му се још више стеснити, да ће му се ребра саплести. Затим ће му доћи један човек у ружној одећи и са ружним задахом и рећи му: "Доносим ти злу вест: 'Ово је онај дан којим ти је прећено."- Па ће га упитати: "Ко си ти? Твоје лице најављује само зло." На то ће му одговорити: "Ја сам твоје злодело." - Па ће рећи: "Господару, не успостављај Судњи дан!"

У казивању о вернику он је још додао: "... а када изађе његова душа, благослови га сваки анђео између неба и Земље и сваки анђео на небу, поотварају му се небеске капије и чувари свих капија моле Узвишеног Бога да се његова душа попне пре њих."

У казивању о невернику је, такође, додао: "Затим ће му бити послан један слеп, глув и нем (човек) са железном полугом у руци, када би њом ударио о брдо здробио би га у прашину, па ће га њоме ударати док не постане прашина. Затим ће га Узвишени Бог поново вратити као што је био, па ће га овај поново почети ударати, од чега ће помагати и викати толико да ће га свако, осим људи и џина, чути."

Ел-Бера каже: "Затим ће му се отворити врата од Пакла и припремиће му се постеља од ватре."

3. Страх од лошег свршетка и наговештај грешницима патње у ватри

Страх од лошег свршетка кида срца онима који знају шта то значи. То је једна од великих несрећа смртне агоније, јер тада ће људи преживљавати сву горчину смрти, након што су претходно изгубили сваку врсту снаге и предали се растанку са душом. Међутим, њихове душе неће изаћи док од Анђела смрти не чују једну од две најаве: или: "Тешко теби од Ватре, Божији непријатељу!" Или: "Радуј се Рају, Божији пријатељу!" То је оно чега се боје паметни!

Приповеда се да је Хузејфе б. ел-Јеман, Бог био задовољан њиме, на својој самрти, рекао Ибн Мес'уду, Бог био задовољан њиме: "Устани и погледај које је доба!" - Па је Ибн Мес'уд устао, а затим, вративши се, рекао: "Изашло је Сунце" - на шта је Хузејфа рекао: "Тражим уточиште код Бога од јутра да ме не изручи ватри."

Прича се да се Ебу Хурејре на самрти расплакао и рекао: "Тако ми Бога, не плачем из жалости за овим светом, нити од туге што се са вама растајем, већ зато што ишчекујем каква ће ми од мога Господара најава доћи: за Рај или за Пакао."

Бухарија и Муслим у својим Сахих збиркама, од Убаде б. ес- Самита, бележе хадис који потврђује да вернику, када му дође смртни час, буду најављени Божије задовољство и почасти које га чекају, а невернику Божија казна и мучење.

Од Божијег се Посланика, нека је мир над њим, такође, преноси да је рекао: "Ко прижељкује сусрет са Богом и Бог прижељкује сусрет са њим. Коме није драг сусрет са Богом, ни Богу није драг сусрет са њим. На то су рекли: ''Коме од нас није драга смрт?" - Па је рекао: " Не ради се о томе (на шта мислите), већ о томе да, када Бог распрши страх од онога шта га чека, верник зажели сусрет са Богом, па и Бог зажели сусрет са њим."

У томе смислу Узвишени Бог каже:

- Онима који говоре: "Господар нас је Бог"- па после остану при томе долазе анђели: "Не бојте се и не жалостите се, и радујте се Рају који вам је обећан. Ми смо заштитници ваши у животу и на овом свету, а и на оном; у њему ћете имати све оно што душе ваше зажеле, и што год затражите - имаћете, бићете почашћени од Онога који прашта и који је Милостив." (Кур'ан, Објашњење, 30-32)

Шта је похвално да се чини на самрти?

Знај да је пожељно да онај ко је на самрти буде, колико год може више, смирен и присебан, да језиком изговара речи келимеи-шехадета (сведочења вере), да се нада добру и да о Узвишеном Богу има лепо мишљење.

Смиреност је пожељна зато што ће се сусрести са анђелима милости који су задужени да му узму душу и обрадују га Рајем. Узвишени Бог каже:

Оне којима ће анђели душе узети - а они чисти, и којима ће говорити: "Мир вама! Уђите у Рај због онога што сте чинили!" (Кур'ан, Пчеле, 32)

О развратницима и неверницима Узвишени, ипак, каже:

А да си само видео кад су анђели неверницима душе узимали и по лицима их њиховим и страга ударали: "Искусите патњу у огњу!" (Кур'ан, Плен, 50).

О неверницима Узвишени Бог, такође, каже:

А да ти је видети невернике у смртним мукама, када анђели буду испружили руке своје према њима! (Кур'ан, Ел-Ен 'ам, 93)

Учењаци тефсира[1] кажу да речи Узвишеног " испружили руке своје" значе испружили ради казне и стављања окова на њих.

Када неверницима буде саопштено да ће у Ватру и да их чека Божији гнев душе им у телима попуцају, па их анђели почну ударати по лицима и страга говорећи им: "Извадите своје душе!" (Кур'ан, Ел-Ен'ам, 93).

Тражимо заштиту код Бога од таквог нечега!

Што се тиче језика, лепо је да човек на самрти њиме што више изговара речи келиме-и-шехадета, тим пре што је Божији Посланик, нека је мир над њим, рекао: "Онај код кога последње речи буду: "Нема бога осим Бога Јединога!", ући ће у Рај." То је леп знак да је умрли лепо окончао живот и да ће у Рај. У такве се убрајају и они који се буду слично држали, као нпр. ко после келиме-и-шехадета проговори још нешто, али лепо што одише покорношћу према Узвишеном Богу или уради или нареди да се учини неко добро дело и сл.

Од Омера б. ел-Хаттаба, Бог био задовољан њиме, се преноси да је рекао: "Будите присутни уз своје на самрти и подсетите их на речи келиме-и-шехадета: "Нема бога осим Бога Јединога", јер они виде оно што ви не видите."

Такође је лепо да на самрти човека буду присутни побожни људи, јер ономе ко умире њихова молба може бити од користи. Осим тога они ће, ради присуства анђела и њихових аминовања на молбу, говорити само оно што је добро и лепо.

Што се тиче срца, од њега је пожељно да има лепо мишљење о Узвишеном Богу, јер у хадису који преноси Џабир б. Абдуллах стоји: "На три дана пре него што је умро, чуо сам да је Божији Посланик, нека је мир над њим, рекао: 'Нека нико од вас не допусти да умре, а да о Узвишеном Богу нема лепо мишљење."

Ебу ел-Му'темир б. Сулејман је рекао: "Када је био на самрти, мој отац ми је рекао: 'Му'темире, причај ми о олакшицама како бих се, имајући лепо мишљење о Узвишеном Богу, са Њим срео."

Неко је други на самрти рекао: "Како да се у Њега не надам, када сам у Његово име постио осамдесет рамазана?!"

Приповеда се да су једном бедуину, када се разболео, рекли да је на самрти, па је упитао: "Где одлазим?" - Па су му рекли: 'Богу' - Па је он одговорио: "Драго ми је што одлазим Ономе од кога долази само добро."

Прве генерације муслимана су сматрале да је лепо човека на самрти подсетити на његова добра дела и на Божију милост, како би се са Узвишеним Богом срео, мислећи о Њему све најлепше.

Шта су на самрти рекли неки владари, намесници и добри људи?

Када је Мерван б. Абдулмелик био на самрти, у близини Дамаска је видео перача како својим рукама пере хаљину и удара је пракљачом, па је рекао: "Камо среће да сам и ја био перач рубља и од једног до другог дана животарио од рада својих руку и да на овом свету никада нисам постављен ни на један положај!" Чувши за те његове речи Ебу Хазим је рекао: "Хвала Богу који је дао да они на самрти прижељкују да буду оно што смо ми, а да ми на самрти не прижељкујемо да будемо оно што су они."

Прича се да је неко Абдулмелика на самртној постељи упитао: "Како се осећаш, владару правоверних?" - Па му је одговорио: "Као што је рекао Узвишени:

А доћи ћете нам појединачно, онакви какве смо вас први пут створили, напустивши добра која смо вам били дали. (Кур'ан, Ел-Ен'ам, 94)

Прича се да је Харун ер-Решид пред смрт лично својом руком одабрао своје ћефине, загледао се у њих и рекао:

Богатство моје ми није од користи, снаге моје нема више. (Кур'ан, Час неизбежни, 28-29.)

Приповеда се да је Ел-Ме'мун пред смрт по својој постељи посуо луга, легао на њега и замолио: "О Ти чија је власт непролазна, смилуј се ономе чија је власт прошла!"

Ел-Хаџџаџ је на својој самрти рекао: "Боже, опрости ми, јер свет говори да ми нећеш опростити." Омеру б. Абдулазизу се допала ова његова изјава, па му је позавидео на њој. Када су Ел-Хасану испричали шта је рекао, упитао је: "Је ли то он, заиста, рекао?" - Па су му рекли да јесте, па је он рекао: "Надам се да ће му и опростити."

Када је Билал, Бог био задовољан њиме, био на самрти, његова је жена рекла: "Какве ли жалости!" - Па је он рекао: "Какве ли радости! Сутра ћу бити заједно са Мухаммедом и његовима."

Прича се да је Абдуллах б. ел-Мубарек, на самрти отворио очи, насмејао се и рекао:

За овако нешто нека се труде трудбеници! (Кур'ан, Редови, 61)

Послушај ове савете у стиховима:

Није незнанац незнанац Шама ни Јемена,

већ је незнанац у гробу и ћефинима.

Сати мојих дана пролазе без покајања,

без плача, страха и жаљења.

Пут ми је далек, а опскрба недовољна,

свој удео још уживам, а смрт ми куца на врата.

Колико је Бог према мени благ, па ми одгађа,

огрезао сам у гресима, а Он их покрива.

Ја сам тај који је затворио врата упорном

непослушношћу, иако ме Бог на оку држи.

Али, греху записани, у нехају учињени,

ах, жалсти која је остала да ми срце пара.

О Ти који ме кориш, корења се прођи,

јер, када би знао шта је са мном, опростио би ми.

Пусти ме да жалим и да сам себе оплакујем,

да цело време у сећању и жалости проводим.

Пусти да без престанка сузе лијем,

можда ће ме поука од горчине суза спасити.

Као да сам међу чељади одузет и да

лежим на постељи на којој ме њихове руке преврћу.

довели су лекара да ме лечи,

али не видим да ми лекар данас може помоћи.

Агонија ме све више стеже, а смрт себи вуче,

из сваког нерва без икакве пажње и олакшања.

С грцањем ми се из гркљана чупа душа,

у гркљану осећам горчину грцања,

Душа је ишчупана, а тело остало укочено, на постељи

на којој га њихове руке окрећу.

Затворили су ми очи и сви су ме напустили,

и после очаја заокупили су се куповином ћефина.

Онај који ми је најближи тражи гасала (особа која купа мртвог),

кога ће довести да ме огасули.

Говори: "О људи, хоћемо добра и вешта гасала,

који је слободан, одгојен, учтив, учен и бистар!"

Један од њих је дошао и почео да ми скида,

одећу и да ме још и од ње растави и гола остави.

Ставили су ме самог на комад даске,

а изнад мене се чује жубор воде што ме пере.

Вода се по мени одозго сипа и пере ме,

по трећи пут, након чега траже ћефине.

Облаче ме у одећу без рукава,

а моја једина опскрба балзам кога ставише.

Оставише ме испред михраба и одоше,

иза имама да клањају и од мене се опросте.

Клањали су ми џеназу без једног прегибања,

и падања ничице, не би ли ми се Бог смиловао.

И пажљиво ме спустили у кабур,

сишао је и један од њих да ме намести.

Скинуо је хаљину са мога лица да ме види,

и пролио сузе по лицу моме да га натопи.

Устао је и скупио снаге одлучан,

предао наслоне изнад мене и оставио ме.

Повикали су: "А сада затрпајте земљом и зарадите

награду од Милостивог и Добростивог!"

У мраку гроба где нема ни мајке,

ни оца, ни брата да ме разговори,

Оставили су ме и наставили су да моле:

Боже мој, мимо Тебе ме нема ко спасити.

Уплашио сам се кад сам погледао и

угледао страхоте које долазе,

Од Мункира и Некира, шта да им кажем,

кад сам се од страха од њих укочио

Надо моја ули ми снаге и опроста,

окован сам гресима и заложен.

А моји су, када су се вратили, иметак почели крчмити,

па се још већи терет на леђа моја свалио,

Зато, не допусти да те овај свет и његови украси заведу,

већ погледај шта он прави од чељади и домовине.

Погледај шта је од овог света ослало,

је ли се ишта друго до дела и ћефини понело?

Од овог света узми и задовољи се са најнужнијим,

кад би од њега имао бар колико је длан тела.

О душо, доста је непослушности, заради бар

једно лепо дело, можда ће ми се Бог смилвати!

Боже, пробуди нас из нашег сна и немара, тако Ти Твоје милости и доброте! Опрости нам наше грехе, тако Ти Твога помиловања и опроста! Придружи нас онима на које си излио Своје благодати у Кући Твога задовољства! Опскрби и нас као што си њих опскрбио слашћу дошаптавања са Тобом! Опрости нама, нашим родитељима и свим муслиманима, тако Ти Твоје милости, о од милостивих Најмилостивији!

[1] Тефсир је наука која се бави тумачењем Кур'ана.