Издаја

]Српски – Serbian – صربي [

Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед

Превод: Фејзо Радончић

Ревизија: Љубица Јовановић

2014 - 1435

﴿الغدر﴾

« باللغة الصربية »

د. أحمد بن عثمان المزيد

ترجمة:

فيزو رادونشيش

مراجعة:

ليوبيتسا يوفانوفيتس

2014 - 1435

Издаја

Сви људи на свету мрзе издају и не воле да их било ко изда, па је због тога ислам и забранио издају и упозорио на њене штетне последице.

Божији Посланик, мир над њим, је казао: „Сваки издајник ће на Судњем дану имати заставу, по којој ће се препознати.“[1]

Посланик, мир над њим, је казао: „Уговор муслимана је једно, па ако неки муслиман склопи уговор са немуслиманом нека га не крши, јер сваки издајник ће на Судњем дану имати заставу, по којој ће се препознати.“[2]

И казао је: „Ко гарантује некоме да га неће убити, па га и поред тога убије, ја га се одричем, па макар убијени био и немуслиман.“[3]

Посланик, мир над њим, је казао: „Вера спречава да се убије онај коме је дата гаранција да ће бити сигуран и коме је дата гаранција да неће бити преварен, и зато верник не крши то обећање.“[4]

И казао је: „Ако неко нађе сигурност код неког, а затим након што је нашао сигурност убије га, таквом ће на Судњем дану бити предана застава преваре.“[5]