Како подучавати људе

]Српски – Serbian – صربي [

Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед

Превод: Фејзо Радончић

Ревизија: Љубица Јовановић

2014 - 1435

﴿كيف تعلم الناس﴾

« باللغة الصربية »

د. أحمد بن عثمان المزيد

ترجمة:

فيزو رادونشيش

مراجعة:

ليوبيتسا يوفانوفيتس

2014 - 1435

Како подучавати људе

Познато је да је успешан учитељ човек који је смирен, који има јаке аргументе, и користи искрене речи које иду из срца у срце.

Посланик, мир над њим, је био најбољи учитељ, и зато је рекао: „Ја сам на степену вашег оца, јер ја вас подучавам.“[1]

Један од примера како је Посланик, мир над њим, подучавао јесте предаја од Енеса б. Малика који каже: „Седили смо у џамији, па је ушао неки бедуин[2] и почео мокрити. Када су то видели следбеници казали су: ’Стани! Стани!’“, а у другој предаји стоји: „Па су га људи покушали од тога одвратити, а Посланик им је казао: ’Не прекидајте га.’“, јер ће му то наштетити. Они су га пустили док није завршио. Затим га је Посланик, мир над њим, дозвао и казао му на благ начин: „Џамије су Божије куће, не приличи да се у њима врши нужда и да се прљају. Џамије су за спомињање Бога, молитву-намаз и учење Кур'ана.“[3]

Од Муавије б. Хакема Ес-Сулемија се преноси да је казао: „Док сам клањао са Божијим Послаником, мир над њим, неко је кинуо па сам рекао: ’Јерхамукеллах[4] – Нека ти се Аллах смилује.’ Свет ме је оштро погледао, па сам рекао: ’Пропао сам, због чега гледате у мене?’ Они су почели ударати рукама по својим бутинама. Када сам видео да ме ућуткују, ућутао сам. Када је Божији Посланик, мир над њим, клањао, нисам видео учитеља бољег у подучавању. Тако ми Бога, није ме љутито погледао, нити ме је ударио, нити увредио, него је рекао: ’У намазу није дозвољено ништа од људског говора. Он је састављен од слављења и величања Бога и учења Кур'ана.’“[5]

Посланик би некада користио дијалог служећи се разумским аргументима када би хтео да увери некога у нешто или да га подучи. Тако се од Ебу Умаме преноси: „Дошао је један младић Веровеснику, мир над њим, и рекао му: ’Божији Посланиче, допусти ми да учиним блуд.’


Народ се окупио око њега, негодујући, критикујући га. Посланик, мир над њим, је рекао: ’Приближите га.’

Када је дошао близу, рекао му је: ’Седи.’ Он је сео, а онда га је Посланик, мир над њим, упитао: ’Да ли би волео да неко учини блуд са твојом мајком?’

Рекао је: ’Не, тако ми Бога, Божији Посланиче.’

Веровесник, мир над њим, му је казао: ’Ни други не воле да се то учини њиховим мајкама!’

Затим га је упитао: ’Да ли би волео да то неко учини са твојој ћерком?’

Одговорио је: ’Не, тако ми Бога, Божији Посланиче.’


Рекао је: ’Ни други не воле да се то деси њиховим ћеркама.’


Поново је упитао: ’Да ли би волео да се то деси твојој сестри?’

Младић је одговорио: ’Не, тако ми Бога, Божији Посланиче.’

Рекао је: ’Ни други не воле да се то деси њиховим сестрама.’


Упитао је: ’Да ли би волео да се то догоди твојој тетки по оцу?’

Одговорио је: ’Не, тако ми Бога, Божији Посланиче.’


’Ни други не воле да се то догоди њиховим теткама по оцу!’

Упитао га је: ’Да ли би волео да се то догоди твојој тетки по мајци?’

Одговорио је: ’Не, тако ми Бога, Божији Посланиче.’


Посланик, мир над њим, је казао: ’Ни други не воле да се то догоди њиховим теткама по мајци.’

Тада је ставио своју руку на њега и помолио се за њега речима: ’Боже мој, опрости му грехе, очисти му срце и сачувај његово стидно место.’

Након тога овај младић се није на то више освртао.“[6]