Articles





Вређање и проклињање





] Српски – Serbian – صربي [





Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед





Превод: Фејзо Радончић





Ревизија: Љубица Јовановић





2014 – 1435









﴿السباب واللعن﴾





« باللغة الصربية »





د. أحمد بن عثمان المزيد





ترجمة:





فيزو رادونشيش





مراجعة:





ليوبيتسا يوفانوفيتس





2014 - 1435





Вређање и проклињање








Да ли знате ко је ђаво? То је онај који вређа и проклиње људе. Божији Посланик, мир над њим, је казао: „Двојица који се вређају су два ђавола који се проклињу и један другоm лажу.“[1]





Божији Посланик, мир над њим, је казао: „Вређање муслимана је грех, а његово убиство је неверство.“[2]





Посланик, мир над њим, је једном приликом саветовао неког човека па му је казао: „Немој никога да вређаш.“[3]





И казао је: „Верник није онај који проклиње.“[4]





И не само то, него је Посланик, мир над њим, забранио и проклињање животиња. Овакав начин понашања није био познат нити у једном другом народу. Посланик, мир над њим, је казао: „Немојте проклињати петла јер вас он буди за молитву.“[5]





И још чудније од тога, Посланик, мир над њим, је забранио и проклињање ветра. Једном приликом је неки човек проклињао ветар у присуству Божијег Посланика, мир над њим, па је он казао: „Немој проклињати ветар јер он то ради по наређењу. Онај ко прокуне неког ко то не заслужује, то проклетство ће се вратити на онога ко куне.“[6]





Један од принципа којем је Посланик, мир над њим, подучио свог следбеника јесте: „Који год те човек буде вређао због оног што зна о теби, немој ти њега да вређаш са оним што знаш о нему. Клони га се и пусти га, а ти ћеш имати награду и немој да вређаш никога.“ Тај човек је након тога казао: „Нисам никада више вређао, ни животињу ни човека.“[7]











[1] Хадис, преноси Ибн Хиббан, бр. 5726.









[2] Хадис, преноси Бухари, бр. 5584., и Муслим, бр. 97.









[3] Хадис, преноси Убу Давуд, бр. 3562., и Ахмед, бр.19718.









[4] Хадис, преноси Тирмизи, бр. 1942.









[5] Хадис, преноси Ебу Давуд, бр. 4437., и Ахмед, бр. 20690.









[6] Хадис, преноси Тирмизи, бр. 1901., и Ебу Давуд, бр. 4262.









[7] Хадис, преноси Ибн Хиббан, бр.521.