ШТА ЈЕ АСКЕТИЗАМ?

] Српски – Serbian – صربي [

Ахмед Ферид

Ревизија и обрада:

Ирфан Клица

Амра Дацић

Љубица Јовановић

Фејзо Радончић

2015 - 1436

﴿ما هو الزهد؟﴾

« باللغة الصربية »

أحمد فريد

مراجعة :

عرفان كليتسا

عمرة داتسيتش

ليوبيتسا يوفانوفيتس

فيزو رادونشيش

2015 - 1436

АСКЕТИЗАМ (ЗУХД)

Аскетизам је одрицање, обуздавање жеље према нечему и усмеравање према ономе што је боље од тога. Чинећи то, човек спознаје да је оно што напушта безвредно и да, као такво, не заслужује његову пажњу. На тај начин, он спознаје да је оно што је код Бога трајно, да је онај свет бољи и трајнији од овог, као што је драгуљ бољи од леда, јер је овај свет попут коцке леда остављене на сунцу, од кога ће се истопити и нестати, за разлику од оног света који се, као скупоцени драгуљ, неће истопити и нестати. У оној мери у којој је човек свестан разлике између овог и оног света, јача његова жеља да овај свет жртвује, у замену за онај свет. Узвишени Бог, на више места у Кур'ану, хвали зухд и одрицање од овог света, а куди онога ко му је привржен. Узвишени, тако, каже:

Али, ви више живот на овом свету волите, а онај свет је бољи и вечан је. (Кур'ан, Свевишњи, 16-17)

Они се радују животу на овом свету, а живот на овом свету према оном само је пролазно уживање. (Кур'ан, Гром, 26)

Живот на овом свету није ништа друго до забава и игра, а само онај свет је - живот, када би само они знали. (Кур'ан, Паук, 64)

Уистину ви овај пролазни свет волите, а о оном другом бригу не водите. (Кур'ан, Смак света, 20-21)

Ви желите пролазна добра овог света, а Бог жели онај свет. (Кур'ан, Плен, 67)

Казујући о вернику из фараоновог народа, Узвишени наводи да је он свом народу рекао:

О народе мој, живот на овом свету само је пролазно уживање, а онај свет је, заиста, Кућа вечна. (Кур'ан, Верник, 39).

И Божији Посланик, нека је над њим спас и мир, овај свет је описао ништавним. Тако се од Џабира, нека је Бог задовољан са њим, преноси: "Да се Божији Посланик, нека је над њим мир, окружен светом, пролазећи поред пијаце, зауставио поред мртвог ћулавог јарца, узео га за уво и упитао: 'Има ли ко од вас да би за ово дао сребрењак (дирхем)?' - Па су рекли: 'Све да је и наше, не би знали шта ћемо са њим. 'Затим је, поново, упитао: 'Да ли би волели да је ваш?' - Па су одговорили: 'Тако нам Бога, и да је жив, а не мртав, био би под маном, јер је ћулав.' На то им је он рекао: 'Тако ми Бога, овај свет код Бога је мање вредан, него што код вас вреди овај (јарац)."

Од Ел-Мустеврида б. Шеддада, Бог био задовољан њиме, се преноси да је Божији Посланик, нека је над њим мир, рекао: "Овај свет наспрам оног света само је као када неко од вас умочи прст у море, па погледа шта му је на њему од мора остало."

Од Сехла б. Са'да, Бог био задовољан њиме, се преноси да је Божији Посланик, нека је над њим мир, рекао: "Да овај свет код Бога вреди колико крило комарца, од њега невернику не би дао да окуси ни колико је гутљај воде."

Божији Посланик, нека је над њим мир, стално је упозоравао на опасност од завођења овим светом. Тако се од Ебу Се'ида ел-Худрија, Бог био задовољан њиме, преноси да је Божији Посланик, нека је над њим мир, рекао: "Овај свет који вам је Бог у наслеђе дао, је, заиста, сладак и леп (зелен) да би Бог видео какви ћете бити. Зато се чувајте овог света и жена!"

Од Ебу Хурејре, Бог био задовољан њиме, се преноси да је рекао: "Чуо сам Божијег Посланика, нека је над њим спас и мир, када је рекао: 'Овај свет и оно што је на њему су проклети, осим сећања на Бога, и онога што упућује на то, ученог човека и онога ко се посвети учењу." Коментаришући овај хадис Албани каже да се под овим светом овде мисли на све оно што човека окупира и одвраћа од сећања на Узвишеног Бога.

Како је живео Божији Посланик, нека је мир над њим?

Веровесник, нека је над њим спас и мир, живео је крајње скромним животом, максимално се сустежући од овог света и сводећи коришћење његових благодати на најмању могућу меру. Можда ће неко рећи да је тако чинио зато што је располагао са ограниченим средствима за живот? Ми на то одговарамо чињеницом да је Узвишени Бог Своме Веровеснику, нека је над њим мир, као најодабранијем и најдражем створењу, сигурно, за њега дао и најодабраније прилике за живот. Зато се Ибн Омер, Бог био задовољан њиме, тако верно угледао на Посланика, нека је над њим спас и мир, и након што се Ислам, Божијом помоћи, на све стране проширио, одакле се на Арапски полуоток са свих страна сливало огромно богатство, уосталом, такав је пре њега, био и његов отац Омер, Бог био задовољан њиме.

Каква је била храна Божијег Посланика, нека је мир над њим?

Од Ен-Ну'мана б. Бешира, Бог био задовољан њиме, се преноси да је рекао: "Присећајући се каква је несташица била погодила свет, Омер б. ел- Хаттаб је, једном приликом, рекао: 'Гледао сам како се Божији Посланик, нека је над њим спас и мир, цео дан превија од глади, не могавши наћи ни најслабију врсту хурми како би утолио глад."

Од 'Аише, Бог био задовољан њоме, се преноси да је рекла: "Божији Посланик, нека је мир над њим, је умро, а да се Мухамедова деца, два дана узастопно, никада нису најела јечмовог хлеба."

Од Енеса, Бог био задовољан њиме, се преноси да је рекао: "Веровесник, нека је мир над њим, је умро, а да никада није сео да једе за трпезом, нити се најео хлеба - сомуна.''[1]

Од Урве се преноси да му је 'Аиша,Бог био задовољан њоме, једном приликом рекла: "Сестрићу мој, тако ми Бога, знали смо дочекати и испратити један, два и три млада месеца, у два месеца дана, а да се у Посланиковој, нека је мир над њим, кући не би наложила ватра." Упитао сам: "Тетка, шта сте онда јели?" - Па ми је она одговорила: "Хурме и воду, с тим што је Божији Посланик, нека је мир над њим, имао комшије Енсарије које су имале камиле - музаре, па су му слале млека које нам је он давао да пијемо."

Каква је била одећа Божијег Посланика, нека је мир над њим?

Од Ебу Бурде б. Ебу Мусаа ел-Еш'арије, Бог био задовољан њиме, се преноси да је рекао: '"Аиша је пред нас изнела искрпљену хаљину и огртач од грубог сукна и рекла: 'Божијег Посланика, нека је мир над њим, обученог у ово двоје затекла је смрт."

Каква је била постеља Божијег Посланика, нека је мир над њим?

Од Аише, Бог био задовољан њоме, се преноси да је рекла: "Постеља на којој је спавао Божији Посланик, нека је мир над њим, била је кожица напуњена сувом травом.''

Како су живели другови Посланика, Бог био задовољан њима?

Из живота другова, Бог био задовољан њима, најбоље генерације ове Заједнице - Умета, који је опет најбољи народ који се икада појавио, види се да су живели крајње скромно и да су од овосветских благодати узимали само онолико колико им је било најнужније.

Од Фудале б. Убејда, Бог био задовољан њиме, се преноси да су, док би клањали иза Божијег Посланика, нека је над њим спас и мир, поједини сиромаси који су се окупљали на софама испред џамије, од глади, током молитве, знали падати на земљу, тако да су им бедуини знали говорити да су лудаци, а Божији Посланик, нека је над њим спас и мир, када би завршио молитву, знао се окренути према њима и рећи: "Да знате каква вас награда код Бога чека, пожелели бисте да сте још сиромашнији и у још већој нужди."

Од Мухаммеда б. Ширина се преноси да је рекао: "Били смо код Ебу Хурејре, Бог био задовољан њиме, који је на себи носио две хаљине окићене ресама од лана, па се са једном од њих обрисао (осекнуо) и рекао: 'Ах, ах! Ебу Хурејре се осече о ланену хаљину, а сећам се како сам од глади некада падао у несвест, између минбера Божијег Посланика, нека је мир над њим, и Аишине собе, и како ми пролазник прилази и ставља своју ногу на врат, мислећи да сам лудак, а нисам био, него сам од глади падао у несвест."

Од Енеса, Бог био задовољан њиме, се преноси да је рекао: "Видео сам да Омер, као владар правоверних, на својој одећи, на раменима носи три закрпе једну преко друге."

Степени зухда

Први степен зухда је да се човек на овом свету држи скромно, иако је жељан његових благодати, осећајући да му је срце и даље њима привржено и душа прохтевна, али им се, и поред свега, настоји одупрети. То је онај ко се труди да буде захид.

Други степен зухда је да човек презриво гледа на благодати које му се души прохтевају и добровољно се уживања у њима, сам од себе, одриче, с тим што примећује и осврће се на свој зухд, попут онога који жртвује један сребрењак (дирхем) да би добио два.

Трећи степен зухда је да се човек одриче уживања у благодатима овога света и да буде толико скроман да, уопште, не примећује да се било чега одриче. Такав је као онај ко је оставио каменчић, а узео драгуљ. Човек са таквим степеном зухда је попут онога који хоће да уђе код владара, али му на вратима не да пас, па се досети, баци му комад хлеба да се око њега забави, уђе владару, буде почашћен и стекне његово поверење. Ђаво је као пас који стоји на Божијим вратима и свету не да да уђе, иако су врата отворена и застор дигнут. Овај свет је као залогај кога се треба одрећи да би се добила владарева наклоност, а ако је тако, зар је залогај вредан да се човек на њега обазире?

Како су зухд тумачили ранији учењаци?

- Ел-Хасан је рекао: "Прави захид је онај који, када другог види, каже да је овај скромнији од њега."

- Ибрахим б. Едхем је рекао: "Зухда има три врсте: зухд који је обавеза, зухд који је похваљен и зухд који је спас. Зухд који је обавеза је потпуно одрицање од онога што је забрањено (харама), зухд који је похваљен је одрицање од онога што је дозвољено (халал), а зухд који је спас је одрицање од онога што је сумњиво (шубухат)."

- Јунус б. Мејсере је рекао: "Зухд на овом свету није ни у забрањивању онога што је дозвољено, нити у забрањивању трошења иметка, него да си сигурнији у оно што је у Божијој руци, него у оно што је у твојој, да ти буде свеједно погодила те несрећа или не погодила и да ти је у очима исти онај ко те хвали и онај ко те куди."

Све три наведене врсте зухда ствар су срца, а не дела. Зато је Ебу Сулејман имао обичај рећи: "Ни за кога не тврди да је захид!":

1. "Све док се не увериш да је сигурнији у оно што је у Божијој руци, него у оно што је у његовој!" Ово зато што то долази од јачине и исправности убеђења.

Упитан шта има од иметка, захид Ебу Хазим је одговорио: "Имам две ствари које ми не дају да се плашим сиромаштва: поуздање у Бога и изгубљену наду у оно с чим располажу људи." А упитан: "Зар се не бојиш сиромаштва?" - Одговорио је: "Како ћу се бојати сиромаштва када је мога Господара: Све што је на небесима и што је на Земљи и што је између њих и што је под земљом. (Кур'ан, Та-ха, 6)

- Ел-Фудајл је рекао: "Темељ зухда је задовољство са Узвишеним Богом." Он је, такође, рекао: "Задовољство са малим је зухд, а зухд је богатство. Онај ко потпуно верује, у свему је поуздан у Бога, задовољан шта год му одреди и ослобођен зависности од других, па нити их моли, нити их се боји. То је оно што му не да да овај свет тражи на недозвољен начин. Онај ко је такав је захид и најбогатији човек, макар на овоме свету ништа не имао, јер као што је Аммар, бог био задовољан њиме, рекао: 'Смрт је довољна као опомињач, сигурно убеђење као богатство, а богослужење као посао."

Ибн Мес'уд, Бог био задовољан њиме, је рекао: "Сигурно убеђење је да не удовољаваш људима изазивајући Божији гнев, да никоме не завидиш на ономе што му је Бог дао и да ни од кога не тражиш оно што ти Бог није дао, јер Божију опскрбу нити изазива похлепа онога ко је похлепан, нити зауставља презир онога ко презире, већ Бог по Своме знању и Својој мудрости, у сигурној спознаји и задовољству, даје срећу и радост, а у гневу и сумњи, бригу и жалост."

2. Све док му награда на оном свету за оно што је на овом свету изгубио, у несрећи која га је задесила у иметку, деци и сл. , не буде дража од тога да га није погодила и да од овог света ништа није изгубио. И ово може само онај које потпуно уверен. У томе смислу Алија је, нека је Бог задовољан са њим, рекао: "Ко је захид на овом свету, несреће лакше подноси."

Неко је други рекао: "Да није несрећа на овом свету, на онај свет би отишли као губитници."

3. Све док му онај ко га хвали и онај ко га, с правом, куди не буду исти, јер човек привржен овом свету, више воли онога ко га хвали од онога ко га куди. Јер, можда га то понекад наведе да, бојећи се критике, занемари истину, или да, у жељи за похвалом, стане на страну неистине, за разлику од онога код кога је исти и онај ко га хвали и онај ко га, с правом, куди, што је најбољи знак да је своје срце очистио од бриге шта ће о њему мислити други, а испунио љубављу према истини и оним са чим је задовољан његов Господар. У томе смислу Ибн Мес'уд, Бог био задовољан њиме, је рекао: "Сигурна спознаја је у томе да другима не угађаш оним што изазива Божији гнев."